Беше чисто испрана и тоа тука можеше многу добро да се види.
„Белата долина“
од Симон Дракул
(1962)
И ни даде човекот, со снебивање ни даде. И зедовме, ги засукавме ракавите, му исправме и му ги спруживме алиштата да се сушат.
„Пиреј“
од Петре М. Андреевски
(1983)
Никого не видов испран и пресоблечен во ново.
„Бунар“
од Димитар Башевски
(2001)