чуе (гл.) - еднаш (прил.)

Чув еднаш и пак уште еднаш и не сум луд. Седев и не можев да спијам и броев.
„Месечар“ од Славко Јаневски (1959)
Тревогата неусетно му го полни срцето со порив да се покаже, да се истакне, да го видат и чујат еднаш и него. Трубачот.
„Бојана и прстенот“ од Иван Точко (1959)